Get all 104 POP Depression releases available on Bandcamp and save 35%.
Includes unlimited streaming via the free Bandcamp app, plus high-quality downloads of Amnasti - It Took Me So Long, Frankenštajn, Plastic Sunday - Plastic Sunday, Škofja Loka - Ljubim ti dušu, Čuvari Stvari - Tonem, Hali Gali #2, Baobab - Zamka, Poinciana Feels - Sada mi kažeš/Idemo, and 96 more.
1. |
||||
|
povukao sam liniju na haos
za samo malo smisla
dok izumiremo sramno
sjaj na smetlištu blista,
na godine straha zalepio sam tačke
iz svih usta i štampe
za malo čistog zraka
nek se neko drugi trese
nek nekog drugog plaše
pocepao diplomu uz flašu dobrog vina,
menjao tablete za čašu viskija,
vežbam se na dimu
da budem na vodi,
šta još mogu da učinim
da opet budem na slobodi?
bar na dva minuta sreće
za tri minuta smisla
zalepio sam sedmicu na haos
za tri minuta smisla
i slušam kako svoju senku
vešto kriješ ispred sebe
čekam da se vratiš,
daleko si od mene,
sutra moram biti bolji
moram biti pored tebe,
bar na dva minuta sreće
za tri minuta smisla
|
||||
2. |
Nizbrdo pravo
02:57
|
|||
|
fascikla! fascikla!
gde je moja fascikla?
fascikla u glavi,
a glava u torbi
taksista! taksista!
brže malo taksista,
kad smo stali?
što smo stali?
koliko je sati?
skretali smo desno,
skretali smo levo,
vozi sve do kralja Milana
pa nizbrdo pravo
komšija! komšija!
eno ga moj komšija
i on kasni na posao
tako mu i treba
kakva ženska zebru gazi
ne okreći se taksista
vide l’ ovo komšija?
nemam vremena za kafu
pantalone na banderama
šta ću sad za doručak?
gas do kralja Milana
pa nizbrdo pravo
Jelena, Milena,
ja te mnogo volim Ivana
taksista daj gas
da ne dobijem otkaz
Marija, Ana,
lepo mi je rekla mama
da ustajem ranije
da pijem tanju kafu
taksista! komšija!
na pos’o kasnim komšija
gas do kralja Milana
pa nizbrdo pravo
propalo! propalo!
kvalitetno propalo
sat i po u koloni
šta sad reći šefu?
šefa vrte milioni,
joj kakva sekretarica!
danas radim u tri smene
treću opet u kafanu
partija! partija!
uništi nas partija
gas do kralja Milana
pa nizbrdo pravo
fascikla! fascikla!
gde je moja fascikla?
fascikla u glavi,
a glava u torbi
taksista! taksista!
brže malo taksista,
kad smo stali?
što smo stali?
koliko je sati?
s uma skretali smo desno,
skretali smo levo,
vozi sve do kralja Milana
pa nizbrdo
pravo! bravo! pravo! bravo!
živeli! bravo! pravo! bravo!...
|
||||
3. |
Stoj kolega!
05:50
|
|||
|
stiže nova garnitura, nameštaj, drvena galanterija, tišljeraj, žižak staru pesmu poji uz pratnju bande crvotočina, braća po ko zna čemu, kravati? prljavim rukama? sa đavolom eksport-import punjači i mnoštvo alkalnih baterija. tako se smenjuju, menjaju mesta kako se kome isprazni, a prljavi biznis unapred cveta i širi virus zarazni:
— koolega!
— dobar dan!
— dobar dan kolega, kako ste?
— da l’ me utisak vara al’ danas baš sveže izgledate?
— hvala! od kad je Kriminalić dobio fotelju
svi moji strahovi prestaše...
— zahvalite kolegi Izdajiću na tome, ja nemam ništa s tim, nego večeras u osam, restoran ,,Grad’’, svečani ručak, inauguracija. bićete tamo?
— biću!
— slušajte mene i držite jezik za zubima...
— ma nema problema, vi bar znate, kad treba da ćutim ja ćutim, kad treba da govorim, ja govorim, baš kao sa našim kapitalom, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš.
— ijaooj kolega! vrlo duhovito, koolega!
jaooj kolega! joj kolega! ajj!
— nego šta ćemo s kolegom Mutljavićem?
— neka to, ja ću da vidim s njim, preko Osvetića, Bankarića, Ubicića...
— znaš bre čiji je on sin?
— znam, nego mene brine kolega Promenić, taj čovek se menja kao dan, padne kiša, a on mokar, greje sunce, a on suv. umesto obratno kolega!
kao ti i ja kolega! kao ja i ti kolega! kao mi kolega! ajj!
— nego, šta ćeš da piješ, da jedeš, čime da te poslužim? sok, kafa, espreso, viski, vodka? rakija il’ džin?
— ta može viski, još ako je Balantajns pa da me na Kulturića podseti...
— e, to ti je pos’o daš mu sto evra i flašu,
a on ispari kao dim...
— ma s njim uopšte nemamo problema,
malo je čudan al’ je fin, nego može viski?
— može!
— evo, stiže sekretarica, Veeera! Vera je inače u drugom stanju! Veera! moram da je otpustim, Veeera!
— moolliiimm!
— Veeera, dva viskija!
— e moj Loviću, propade država a mi jaki kao nikad do sad.
— a ovi?
— ni ovi.
— a oni?
— ni ti, niko nam sad, ama baš niko ništa ne može, izvućićemo mi mutant-deficit u ovoj paraevrodolarodinarofuntomaniji, znaš kako kaže naš kolega Licemerić — danas si budala ako si fin
— ma teraj ga u tri lepe tačke, taj stari kučkin sin
— ma pusti to, najgore je prošlo,u zadnji čas smo okrenuli kormilo, sad je potpuno svejedno u koji anusni otvor glavu guramo, ja u tvoj, ti u moj, ti u moj, ja u tvoj...
— hahaaaa, kolega! vrlo duhovito, kolega!
gde je taj viski? Veeera! Veeraa! stižee!
— idem sad, moram da žurim, treba da dajem neke izjave, oko onoga smo se dogovorili pa kako ispadne.
— ma, budi spokojan bez brige, samo sekund,
pričekaj, moram u toalet, krenućemo zajedno,
imam neka neraščišćena posla, treba da sam u sudu do devet... samo sekund kolega! popij viski, kolega! brzo ću ja kolega! ijaaoooj kolega? ajj!
dosta je bilo! ovoj priči, napokon, došao je kraj, samo da naglasim da je kolega Lović
trebao kolegu Firmića, iz toaleta, da sačeka,
međutim on je krenuo, ne znam zašto, znaš li ti? znam samo da nakon bešumnog rada vodokotlića, mogao se više puta čuti glas:
— stoooj kolega!
|
||||
4. |
Sklonio sam se od ljudi
01:45
|
|||
|
sklonio sam se od ljudi
u društvu uglavnom prazne priče,
svi glume da su ludi
svako na svakoga viče
svi pričaju uglas
i svako je u pravu,
ćutim i pitam se
kada će doći taj čas,
kad će jedni drugima
ponovo razneti glave
ali sve se u krug vrti
stane, odmori,
pa opet krene
suviše predvidivo,
dosadno
|
||||
5. |
Pad u Ljigu
03:40
|
|||
|
evo već deset godina zaglavljen u Ljigu
na putu za veliki sivi grad
konobar uredno toči pića,
ispravlja stvarnost,
gospodin dotični tek sad shvata
da više nije tako mlad
kafana, stanica, monolog,
gde sam izgubio cilj?
kako je inertnost pomutila misli?
kad sam napuštao svoj dom
jasno sam video svetlo
na kraju tunela
zašto se moja želja za letom
pretvorila u pad?
pa i moj prijatelj je želeo da leti visoko
biciklom da se provoza oko Meseca
sve što je dobio bilo je prst u oko
šaku tableta kada leže,
šaku tableta kad se budi,
i obavezna kontrola svakog meseca
zašto se njegova želja za letom
pretvorila u pad?
Ne, više ne verujem nikom
sem Glavnoj pošti iz Gornje Firme
svi razgovori za stolom
bili su glupi i prazni,
đavo se vešto u monolog zavuče
jednom istinom te mami
da ti slepi trista laži
da bi se tvoja želja za letom
pretvorila u pad
zato sam konobaru rekao – Račun, molim! –
sve što sam popio duplo sam platio
i odvezao sam pertle i pustio da me nose
dok ne progledam gde sam,
dok se ne setim ko sam...
a do tad će po betonu moja senka da vesla
na putu za veliki, na putu za veliki,
na putu za veliki sivi grad...
|
||||
6. |
U Istanbul
05:17
|
|||
|
da li bi pošla sa mnom,
u Istanbul?
da li bi pošla sa mnom,
u Istanbul?
sa prvim zrakom sunca,
u pola kapi rose
da li bi pošla sa mnom
u Istanbul?
ići ćemo dalje,
preko granica,
za seme naših snova
Nova Zemlja
da li bi pošla sa mnom
u Istanbul?
|
||||
7. |
Rolaj
04:14
|
|||
|
dubinom tamne strane duše vreba pitanje
hoćeš li da ubiješ ili da budeš ubijen?
demone čiji rad odnekud pokrene
iskušenje da u biti burno deluje
blesak čuđenja i ludo nesvrstavanje
godine i dani bdenja pod zemljom prevare,
što vrlu moć ideja u ogledalu
od sveta krije i od svetla sklanja te
rolaj, rolaj, rolaj, rolaj
znam da lako padam, znam da teže ustajem
slamka spasa gde uraste hvatam se,
za ruke koje grade kulise obmane,
iza kojih strahote istine mame da ih otkrijem
prijatelj ti šapne, ne presuđuje
nad igrom lutanja u lavirintu linije,
pod kožom prolaznom duboko je i mučno je
čas se bliži da te umom dodirnem
rolaj, rolaj, rolaj, rolaj
rolaj, rolaj, rolaj, Lorelaj
daleko od mene zar ne primećuje
veliko ništa kada svojom senkom prekrije,
u svili tajne pali svet materije,
naša bit je beskraj u oluji iluzije
|
||||
8. |
Mama kupi mi propeler
02:49
|
|||
|
mama kupi mi propeler
da odem daleko odavde,
svi koje znam su odavno, mama,
odleteli preko grane
odleteše Dragana i Darko,
sad lete Marija i Džoni
svak’ ko je imao propeler, mama,
radio je stvar po pravoj volji
ovde je mračno i svetla se gase
i duše izjeda vrela stud,
boga su prognali iz hrama, mama!
molim? šta? kako? kad? I kud?
u mržnju je neko stavio kvasac,
normalnom po čelu piše lud,
u fotelji sve prasac do prasca, mama,
što pre da odem bilo kud
ta sine šta će ti propeler
kad ti još na zemlji nisi
i vreme trošiš u jonosferi, sine,
u kafani ,,Blue’’, ti slušaš bluz,
čujem da radiš za Gornju Firmu,
da nemaš platu, radiš za etar,
ta tebi ne treba propeler, sine,
kad ti već letiš na vetar
|
||||
9. |
||||
|
sad kad imaš dobar izgled
sad kad imaš skoro sve
dok gledaš svoje telo
kažeš da znaš šta bi i gde
skrivaćeš svoje lice,
skupljaću tvoje suze,
nema pitanja, nema kazne,
zašto su tvoje oči prazne?
gde izgubljena stojiš
na štiklama ili bez njih,
sa novom kožom u ruci
u tuđoj ambiciji
protiv čega? za život?
reći ću nešto, reći ćeš – ne –
nema pitanja, nema kazne,
zašto su tvoje oči prazne?
prva želja da te gledam
očima malog pesnika,
druga želja da te ljubim
kako si sebe ljubila,
sve su to gluposti i bajke
koliko zaradiš toliko si lep,
nema pitanja, nema kazne,
zašto su tvoje oči prazne?
za prošlošću ne žalim,
možda ponekad, samo na tren,
pred pitanjima stojim
dok se cepa nerv po nerv,
vodio bih ljubav s tobom
da nismo izgubili reč
nema pitanja, nema kazne,
zašto su tvoje oči prazne?
|
||||
10. |
Svetle stvari
04:45
|
|||
|
svetle su stvari
pod ovom tamnom zemljom,
pod ovom tamnom zemljom
sve što nosi trunku zlata
na samom je dnu
noktima kopam
sedam noći i sedam dana,
sedam noći i sedam dana
tražim zrno razloga da ustanem
da nastavim put,
da postanem živ,
da te ponovo nađem
da te čujem u sebi,
da me vidiš u sebi,
da ispuniš prazninu,
jer više ne znam ni gde bih,
ni s kim bih, ni kud
da li me čekaš,
da li znaš da postojiš,
da li te poznaje stvarnost
ili si samo opsena u mislima
moram da nastavim put,
da postanem živ,
da te ponovo nađem
sa krunom u glavi,
rođen sam u blatu,
rođen sam u blatu,
već sedam puta ubijen
a opet bih rođenje,
da postanem živ
mučnina sveta,
nosi me daleko,
odnesi me daleko
svuda je prazno,
i ništa za ništa
prodaje i kupuje
moram da nastavim put,
da postanem živ,
da te ponovo nađem
sklonjeni u stranu
divljak može da igra,
budala da blesi,
žena u koži
gleda u kost
|
||||
11. |
U mraku strah
04:08
|
|||
|
u mraku strah i ljudi u njemu
crne su zavese zatvorile beli grad
ne vidi se niko i ne čuje ništa
miris novog doba diše stari smrad
i gospodin se nosi mišlju da ga ne bude više
na prvoj stranici ređa slog po slog
kaže da ovde ne može više da se diše
kad vazduh drže magla, dim i smog
kad sve stalo je bez srca sa dva roga na glavi
ni vetrom ne čuje da postoji važan glas
množina ne prepoznaje u jednini idiota
mali brige brinu samo za svoj spas
jutrom ne vidiš početak, a i noć nije mirna
radnim danima krvav je trotoar
vikendom se sa ulice čuje vika
navijači traže Dišanov pisoar
sve što sam čuo da mi kažeš,
tvoje ogledalo o sebi
kuga mraka je pala na ime i čast
da se pomerim iz mesta, a da ne gazim po tebi
dok grliš svoju prevaru i laž
nad kojom čvrsto stoji geslo poniziti čoveka
vrhom vrednosti gde rđa je i očaj
umivanje u sopstvenom strašnom sudu
dok početak svetlost ostavlja za kraj
a sada zbogom tvojoj vlasti
i mom ropstvu u tišini,
tvojim maskama i licima monstruma,
zbogom težnji prema smrti kroz težnju ka visini, zbogom zauvek, dok tražim novi dan
|
||||
12. |
Spusti svetlost na put
03:34
|
|||
|
zid je sakrio mnoga siva lica
teški za oprost metak i ekser,
jasno se čuje gde je mržnji klica
ovde je mračno,
spusti svetlost na put!
dan je sagoreo i ulice su puste
disao sam smrad sa mirisom parfema,
sada stojim pred vratima šume
ovde je mračno,
spusti svetlost na put!
rekli su – na kolena! I pustićemo da preživiš,
stavi lance, veseli se i pleši –
tvoje usne su napisale – beži –
ovde je mračno,
spusti svetlost na put!
od tebe daleko, a kao da si tu
pisma misli šalješ s drugog kraja šume,
u njima piše da čekaćeš i više
ovde je mračno,
spusti svetlost na put!
ostao sam sam i prijatelja nemam
nazad ne mogu, napred da idem moram,
daj mi snage da izdržim do početka
ovde je mračno,
spusti svetlost na put!
ne mogu da ćutim i sve ću da ti kažem
kad me umiju prvi zraci sunca,
sve sam stavio na trunku smisla u daljini
ovde je mračno,
spusti svetlost na put!
|
||||
POP Depression Serbia
Pop Depression is an independent record label based in Belgrade/Serbia, home to many incredible artists from the Balkan
Peninsula including Ana & The Changes, proto tip, Rebel Star, Kralj Čačka, Bohemija, Sergio Lounge, Prljave Sestre, Sitzpinker, Igor Božanić and many more.
Established in 2013.
... more
If you like Kralj Čačka - Spusti svetlost na put, you may also like:
supported by 9 fans who also own “Kralj Čačka - Spusti svetlost na put”
Jedna od boljih pesama u poslednjih par godina. Sjajan tekst, odlična muzika, glas i aranžman.
go to album
supported by 9 fans who also own “Kralj Čačka - Spusti svetlost na put”
Najdraži bend i najbolji album u poslednjih 15 godina.
go to album
supported by 9 fans who also own “Kralj Čačka - Spusti svetlost na put”
nije svejedno the best melody i have heard in a while, so simple but stuck in my head for days
go to album
Smoke from the Chimney
by Tony Joe White
The posthumous record by the legendary Tony Joe White is full of rugged, smoky blues & Americana, culled from a trove of demos.
go to album
Dreamy doom-pop for the spooky season from Seattle's Tylo.
go to album
Lowdown Ways
by DADDY LONG LEGS
The NYC trio push their blown-out garage-blues sound into new territory, on both reinterpreted classics and originals.
go to album
Straight Mickey and the Boyz
by Straight Mickey and the Boyz
supported by 7 fans who also own “Kralj Čačka - Spusti svetlost na put”
Nastavak roka i dobrog dzema je u ovom albumu. Dozivljaj je slusati ih uzivo. Bravo.
go to album
